Преводи

Одјеци

ГИТАРА

Ниси ти мили мој ни Светац ни Бог,
тек обичан мушкарац пун врлина и мана,
кога моје лудо срце страсно воли и за њим изгара,
ово моје лудо срце, ко стара гитара.

Можеш свират на њој мили док ти душа хоће
мелодију нежну, страсну, исту ко нас двоје
на којој ће стајат знаци модерато и адађо,
само не смеш прећ у престо, ударати по њој бесно.

Попуцаће мили мој на гитари жице,
а  жице су мило моје, моје лудо срце.
Заменићеш душо жице увек кад пожелиш,
срце моје никад више саставити нећеш.

Пази душо како свираш ову партитуру
знају жице попуцати све одједном, нагло
удариће само тебе заболет те ноте,
мене више неће бити, ја ћу нић  ко младо стабло.



КАДА СМО БРАЛИ ЗВЕЗДЕ

Однекуда си слетео у снове
донео ми гроздове долина,
капљу вина низ усне што тече
срце страсти, душу од милина.

Донео си поглед непогледа
донео и искре  очи да  се смеју,
донео си разигране прсте
да се траже и никада не сретну.

Шапатом си слетео у осмех
и на јастук што га мами зора,
док се коса у игри још плете
као пена на обали мора.

Донео си радост сновиђења
светлост речи запаљених жаром,
донео си сећање на дане
кад` смо звезде брали над Мостаром.

И љуби ме, љуби оним жаром
Као кад` смо звезде, брали над Мостаром.



ЧЕКАЊЕ

Ухватила сам се за чекање
и онај дан када ће се прсти
уплести у твоју косу.

Као дављеник последњу сламку
чувам у недрима и пуштам
корење у Родини да буја.

Она ме није издала.
Моја Родина.
Сви јесу а ја сам мирна.
Имам сламку, дан и Тебе.

Сламка је већ порасла
у бокор ружа за нашу постељу.
Дан се увелико спрема
за дочек двоје љубавника.

А Ти мили мој, затвори очи
и удахни ову љубав
што је заче пре рођења света.

Твоја је, Ти си је спустио
у земљу пре месечеве мене
у столећу стопа богова, пре праска.

Дао си јој моје име
да не залута у тами свемира.
И светли она, ево је клија.

И цвета она,
за дан када ће латице
замирисати на постељи од балдахина.

Вољени мој,
ја и даље, упорно чувам чекање.



ДИМ  И  ЛАВАНДА

У познатом простору знам
Срест ће ме лаванда,
али не и овај пут.

Талас његовог парфема и дима
уместо лаванде  опија
и схватам, волим га.

Да, волим тај мирис дима.
-Проветри то!
 Ум ми говори.

-Не, не, не, не  дирај - урлам.
Ни случајно!
Нека још траје чаролија.

Пусти ме вољени мој
да дишем са њим
тај дим кроз маглу сећања.

Ни опушке још нисам бацила
на њима је укус усана
оних, што сам некада давно
случајем изненада пољубила.

И сада их љубим,
али намерно
јер космосом влада магија.

И чудом уз звуке валцера
у мом простору свемира, 
плешу мирисни  плес љубави
његов дим и моја лаванда.

ОЧИ              

Желим да спавам у твојим очима
од оног поднева кад сам те срела,
ти си тад гледао у трепавице
а за нас је падала репатица.

И стрела и мач, и сребро и прах
све је лебдело око нас,
правили су  космос нови
око у оку, загрљај, спас.

Вечност и трајање, прича без слова
удах и издах на длану длан,
песма без гласа арија нова
у сновима жеља на јави сан.

Желим да спавам у твојим очима
у вечност хоћу да одем с њима.
Немој, ћути, идемо, тишина
као што дан иде за данима.

Желим да спавам у очима твојим.
Ћути...
Ћути и...
слушај шта ћутањем зборим.



ВИНО                        

Вино ми немој сипати
и без њега бивам пијана,
очима те не умем гледати
у чашу ми сипај свитања.

Вино ћу бојим се просути
по својим босим ногама,
да л' ћеш га успети скупити
или ће постати отисак стопала.

За игру ми не треба ракија,
ни вино, ни чаша мераклија,
пусти ми ноте срца срмена
да их хватам у твојим очима.

Свежи овај букет чекања
баци у реку мојих сећања,
нека изникне цвет за лептира
што шета по нашим уснама.

Вина ми немој сипати
већ у чашу сипај пелина,
нека ме горчином опије
ако на усни не буде лептира.



ХОЋУ   

За тебе нећу да будем лепа
ни чедна, тиха и смерна,
нећу да будем уљудна и блага
и нећу да ти будем ни верна.

Нећу да мирно спаваш крај мене
нећу да књигу затварам кад усниш,
нећу да будем као друге жене
и нећу да ме пред полазак љубиш.

Хоћу да ти очи лете на потиљак
када ми угледаш фризуру за несвест,
хоћу да не знаш да л` сам ружа или пупољак
и да л` у мени цвета жена или прелест.

Хоћу да ти кошуљу цепам покрај шавова
да не знаш да ли је среда или недеља,
хоћу да идемо мимо свих правила
и да не знаш када сам вретено,  када кудеља.

Хоћу да ти усне пуцају од уједа
себе самог док спутаваш да не будеш ловина
чекајући жељно да замахне канџија,
додир мојих руку од кичме до усана.

Хоћу да ти очи ослепе од убода
жаоке мог даха спуштеног до рамена,
руке да ти буду и челик и маховина
да постанеш замка а ја њена ловина.

И постаде замка, ја постадох ловина
са  канџама орла а додирима памука
и моја је кроткост сад  твоја маховина
док низ кожу клизе канџе орла моћника.

Пушташ ме да дрхтим док срси ме жаре
куда памук – канџе  немирима плове,
узимаш и дајеш што хоћу и нећу,
а живот ми дајеш, одузимаш снове.

Овде сам и сада, на јастуку среће
краљица и обест краљевине твоје
и кожу ти цепам и пољупцима лечим
јер јесам ја твоја, а ти си све моје.

Сва су права наша да можемо и смемо
јер, ми смо једно биће, душа, једно тело.

КАО  АЛЕКСИ  АНКА   

Ако хоћеш мили мој
онда ми у последњи
као Алекси Анка
сан у јави дођи.

Да погнуте главе 
пред Њега грешна станем
и невина у плоти
на колена паднем.

Нека ми суди срцем,
што му љубав излих
пред ноге о теби
и обојену тобом.

Нека ми суди очима,
нека ме стреља речима,
нека осуди чекања,
сама сам их бирала.

Ти, моја си Анка у сањима
моја Анка у бехарима
моја Анка у недрима,
моја Анка у кишама.

Боли срце пред иконом
молитва тешка, претешка
на поду цркве скршена
знам, ова љубав није погрешна.

Живећу са њом до смираја
до последњег сјаја у очима,
са њом у души као светиљка
као у Алекси, као у Алекси Анка.



БУЂЕЊЕ                

Пробуди дрхтај у мени
оног трена кад`су  зрикавци певали.

Пробуди жубор медовине
од пољупца, од радости, од милине.

Похитај у дворе раскоши моје
путем на коме ти славуји поје.

Укупи нарамке цвећа за постељу
ухвати Сунце да нам сија у Недељу.

Умоли Анђеле да нас чувају
учини да харфе за нас свирају.

Учини чудо могућим
данас, сутра и, даном будућим.



У ТЕБИ                

Зароби ми мисао у сећању ока
вољени мој, шта ћу сада.
Сироче ја.
И таква ћу те волети.

Заузда ми стопе у прашини пута
ногостопицу узе.
Шта ћу ја?
И таква ћу за тобом ићи.

Здроби ми поглед у срчу  од  жеље
обневидех, ослепех.
Где сам ја?
И таква ћу те гледати.

Убоде ми речи  да слова не трче
у арије анђела, осињаком клетви.
Проклета ја!
И без њих ћу ти певати.

Завеза ми руке и срмом и конопљом,
и за цара, и за кмета.
Робиња ја.
И таквим` ћу те грлити.

Украде ми пољупце да не види нико, 
запечати воском у флашу од глине.
Душа огољена.
И таква ћу те љубити.

И сироту и проклету, без гласа и сапету
не можеш ме убити.
У теби сам.
Увек ћеш ме волети.

Издања

Ново