Биобиблиографија
Сања Лукић је књижевница, магистар правних наука и менаџер у продаји. Рођена у Приједору гдје је завршила основно и средње образовање. Студије правних наука је завршила у Бањој Луци, гдје је и магистрирала. На Лондонском универзитетском колеџу завршила је менаџмент у продаји, а на колеџу “Есекс” рад са дјецом у образовном систему Велике Британије. Сања има разнолико професионално искуство. Радила је на рехабилитацији малољетних преступника, била је предавач у неколико основних школа и била на руководећим позицијама у међународним компанијама у Уједињеном Краљевству. Тренутно живи и ради у Лондону као менаџер у ланцу апотека и сарађује са Националном здравственом службом у Великој Британији.
„СаМоРа“ -књижевни ЕСНАФ-Београд (2024)
је њен први роман, али је у протекле две деценије објавила више збирки пјесама:
„У мору зрно”” УКС – Београд (2023),
„Тајна бисера”Aртшоп -Истанбул (2022).
„Сан Анђела” Алма -Београд (2012),
„На обронцима сјећања” -Бесједа- Бања Лука (2003),
„Између среће и очаја“ Бесједа- Бања Лука(2002),
Поезија Сање Лукић превођена је на италијански, енглески, шпански, турски, њемачки ,азербејџански, албански и грчки jезик.
Добитница је књижевне награде „Растко Петровић” за збирку „У мору зрно” која је проглашена за најбољу збирку поезије у дијаспори на српском језику у 2023. години, а то важно признање додијелила јој је Матица исељеника и Срба у региону.
Заступљена је у више антологија поезије и зборника, како у земљи тако и у иностранству. Међу њима су: „Дудестан“ (2024), „Књижевност и уметност не познају границе“ (2023), „Папел y Лапиз” (2023), „Сусаyа -салам” (2023) и „Папириус” (2023).
Коаутор је књиге “Мостови”, објављене 2004. године. Сања Лукић је активан члан Књижевне радионице “Кордун”, гдје објављује своје радове и доприноси раду и организацији удружења. Учесник је интернационалних књижевних манифестација и фестивала, како у земљи тако и у иностранству.
Одјеци
МОЈ ГОЛУБЕ
Кад се жеље у једну сједине,
срце и разум помире,
од љепоте ће струне да загуде,
све струне, мој голубе.
Кад се судбина и срећа измире,
љубав загрли душе озебле,
долетјећу теби мој голубе.
Кад судити престну душе грешне,
кад се разлике у љубави потопе,
видјеће и нас сретне мој голубе.
КРИК СРЦА
Само тише, срце моје ,лакше ће мо у двоје,
стишај вапај у хладном вјетру,
само тише на овом свијетлу.
Само тихо,срце моје,из ока суза пресушити неће,
само тихо,једино,
далеко су дани среће.
Само тихо,срце моје,да се не чује крик твој,
дању се звијезде не броје,
само тихо, срце моје.
ЗБОГОМ
Деси се,у заносу да ти изговорим име,
да се сакријем иза планине сјећања.
Тамо гдје не допире глас пијетла,
гдје се не зна за плач дјетета.
Деси се,да сузама обришем паучину у срцу с лика твог,
да те пољубим као икону,
као свеца безгрешног.
Деси се,да за бол поклањам срећу,
залутам у неком вијеку,
да ти кажем збогом.
СЛАВУЈЕВ ЗОВ
Славуји су пјевали док љубила сам те у сну,
зору су најавили сунца зраци на прозору.
Твоје усне полена капи још ми за њима срце пати.
Славуји су пјевали док скривала сам те у наручју,
дану су обукли одору бијелу.
Твоје руке крила ластавице,
у лету сломише ми срце.
Славуји су пјевали док одлазио си у ноћ,
спустајући завјесе таме.
Сат откуца поноћ, ја јецам моје лане.
ЖЕЉА
Не иди,
кад се расплачем ко сузе да ми брише,
кад душа зајеца ко за мене да дише?
Не иди,пољупцем ко рану да ми вида,
гдје да пронађем покајање без стида?
Не иди,
ко да ме воли прије свитања,
на чијим њедрима да заспем уморна од маштања?
Кад бол срце дотакне ко да га лијечи?
Не иди кад се расплачем ко да ме тјеши?
МУДРОСТ ВЈЕТРА
Открићу ти једну тајну,
за тебе ми срце куца дању.
Због тебе ми душа жубори о љубави јакој, снажној,
па кажем вјетру носи ме носи, у загрљај драгом.
А вјетар мудар,
са косом се игра мојом.
Можда сутра, шапће тихо,
бићу везан жељом твојом.
НЕ КРИЛИМА ЗАБОРАВА
Не спомињи му име,
посљедња нада у ноћном јецају умире.
Ожиљак у вапају душе говор срца скрива,зар је то љубав?-сјећање пита.
Стазу среће свједоци траже,
заборав судбину моли,нека се воле они.
Коло туге у тајни времена растанак играће,
уснула љубав говор срца скрива,
нико не види мртва сам а жива.
Између среће и очаја љубав не станује,
да еђжел је љубав вјерује.
На крилима заборава успомене бол скриваће,
дугују ми те и ноћ и дан а кажу љубав има име.
ПОЖЕЛИ
Пожели да ми се жеље испуне,
да заспем поред тебе ,да ме не пробуде.
Пожели срећа да ми служи,да те волим док не виде други.
Само пожели,биће довољно,
да живот заблиста поново.
Пожели да ми се жеље испуне,
у загрљају твом душа да осване.
ЈЕСЕН
Јесени моја у злато повијена,
још срце понекад у облаке се вине,
у те меке,лаке даљине.
Па задрхти на трен,
као пожутео лист пред први снијег.
Јесени моја чаробног сјаја,
памти љубав руменило образа твојих.
Сјећам се тих дана,носила ме срећа твог загрљаја
ЈЕДИНИ, МИЛИ, ДРАГИ МОЈ
Спавај, јагњашце моје
у небеском стаду чуваћу нас двоје.
Негдје у поноћ по бијелом мраку,
скриваћу те на мјесечевом зраку.
Спавај, јагњашце моје, још ноћас бићу пастир твој.
Спавај.......
једини, мили, драги мој.
English
Српски
