Преводи

Одјеци

С ПТИЧИЈЕГ РАСКРШЋА


Мене је
С птичијег раскршћа
Дубока ријека носила

Ја сам се
Мртва пробудила
Из шаша и огледала

Летењем
Још опчињена
С раскршћа роним до дна

Мјерим самртно протицање
Босне
Из два времена

Раскршће птичије је горе
Никада у муљу доље 




ТАЧКА  МРАМОРA
                                                                             
(Филипу ВИШЊИЋУ)


С ивице гробља
до невид – мора
Највиша тачка
црног мрамора 

Усред макова
Србију гледа
Гдје ли је Вук
како изгледа

( Нису нас Филипу
макови звали
Вишњића потомци
походе сами )

Седамнаест пјесни
пјевуше селице
Гусле версају
латице у свице 

Круни се поље
 пламени мак
Тачка мрамора
јечити знак

Нису нас Филипу
вјетови звали
Учитељу пјесници
олазе сами )

Водом  Босута
коса му расута....
Пој му промукли
опци развукли   

а нове троношце
растови  клече...
У класалом  зрњу
ијекови  јече

Слободан цвијет
охрлио  гробљу
А из Босне свијет
јећа на сеобу...

Нису нас вјерни
увари звали
Претку потомци
олазе сами)

У свом Вишњићеву
л е п о м  селу Грк -
јетар одушевљен
ао се у трк...

Из буна прадавних
опсенарских зора
Слетјела је душа
у тачку мрамора 

                             
( Посјета гробу с групом учесника
1.  Интернационалних  песничких
сусрета  у Моровићу, 21/ 22  мај  2017 )


         
ПОЗДРАВИ ДЕСАНКУ
  
( Зорици Турјачанин )

1.
Боре без лица...сањива старица
Не воли што жути..
Удише  печати зеленило лира
Ријетко се љути...
мјера је вриједности
ђачких лектира
Тражи  адресу! У журби
Збуни ме, ( не од хира).

У децембру о књизи пише:
Ово је лијек дјеци немира
Лепршаво, негдје сувише...

За крај рече: ти нећеш моћи
с брда  у град...
бијели  се покров
 јед и јад... нећеш по цичи
за рукопис доћи...
знам то... ја сам  доктор...

( мобилни испуни смијех )
 
Ћао!Љубим ти очи...
Ја теби љубим мамино име...
Она се није бојала зиме...

И у Београду сам  зебљичава била
А сада.. ледим се,буквално, мила...
Ко зна кад ће сунце  у Крајину доћи
Мени, можда, никад!
А ја сам своје завршила.

2.
 
Побјегла  бригама
животним, у село
Остајеш у књигама!
Касним на опијело...

Задњи комад пута
Не ситниш кораке
Из бајке – црквице
Носе те до раке...

Збогом, докторице!
Поздрави Десанку
Од пјесничког пара
Из људске улице


11/14. фебруар 2о19, на Козари

МАЧ  У КАМЕН

( Миленку Јефтићу)

Немак  у чам!
рекао би Јефто
(зачуђен  открићем)
наопако, знам

Укопан окупан
у Врбасу наг
жив – и сад...

Наталне карте броји
Од када црн постоји

Кад острвље у води расте
Огледалом цвркућу ласте
Југ се  пресели на  сјевер
Мач -  Кастелу, на ревер

Из мача сад стијену вуку
Док сунце твоје небо пије
Ко археолог Бања Луку!



КЊИГА

(Адаму Пуслојићу)

,,Тесламентарно''
Срби знаменити
С корица ме збуњују
Стварно...

Окато тјеме живо
У струјно коло Тесле...
Ваздушасто свјетлеће ткиво
Па дарак такнути не смијем

Носим  у Бањалуку
Нов- новцат сајам ријечи
Све док луди не оздраве
Србе ће књига да  лијечи

У Српској и у Србији
Тесламентарно
И стварно!


Београдски сајам књига, 26.1о.2о19.

ДО ТРГА СПАСА


Венеција нам данас
Из мутних огледала
капије затвара
Не може небо

С птицом на рамену
Шкакљива дјевојчица
од Светог Марка
до Трга Спаса
нешто чека

Потопљеног стаса
уплашена ноћу
оптимиста дању
нада се и чека

Птицу да полети
у лику човјека
Бога непоткупљивог
да је избави

или до Трга Спаса
Венеција чека
сламчицу љубави
у молитвама мога
и твога гласа

Бања Лука,
 17/18 новембар 2о19.



О ЉУБАВИ И...

(Стојнићима:
Зекији и Вељи)

Она о љубави  ништа не зна
Корона мушка - ковид бена!
Заслугом њеном данас
Минуше муж и жена...

Да смрт буде мање зла
Ко тушиврат та корона
Скупа их болом опхрва

А између њина два одра
Никога нема, осим Бога
Не да близу ни до гроба
жалосног трофеја свога

Да не оду у вирусном муку
уздахну раштимана виолина,
севдахом оживи  Бањалуку
Из Стојнића љубав засвира



(Април,2о2о)



     У ГРАДУ ПЕРОНА

Добоју  -


С грешне добојске Тврђаве
Сви моји преци дижу главе
Мртви да виде зулум воде
У вријеме мајске непогоде.

И док вода прве спратове носи
Голуб на крову људски пркоси.
Добој,раскош  пусте  младости
Дави се, ко човјек. Ај, жалости!

Три матице изравнале улице:
Босна Спреча и ријека трећа.
Нигдје обала за спас народа!
Убица: слап кишног прољећа.

У паклу, ко да запјева: Хаај, гига!
Бранков Асим знану севдалинку?
Добој се данима извлачи из глиба...
Мртве нико не одвози на клинику.

(2о14)

П.С.

Данас оно бепче једва спасено са балкона
 Води трудницу за руку,  као Божић Бата!
Међу смиреним ријекама, у Граду перона
На тргу мази маму чекајући да роди брата.


Мај,2о2о.







За дјецу



ЧЕТИРИ СПРАТА БИБЛИОТЕКЕ

       Први: ОЉА
         Други: БОЈКА
          Трећи: АДАМ
            Четврти: НЕДО  
      То су спратови зграде ,,Титаник'' на цртежу Аниног унука.
      Степенасти спратови нису раздвојени зидовима, а уска вишеспратница има раван кров са два димњака и тендом на врху.Један димњак је на средини крова, други стоји са стране.Оба су празни као дједова стара  лула, без дима. Та зграда нема инсталације за ложење  ватре али има централно гријање које не ради. Димњаци  су као  цуцле – варалице – по дјечаковим ријечима.
      На ком спрату је дјечак који цртежом пише своју прву причу ,,Четири спрата библиотеке'' ? Та згради ,кад нема струје,  личи на путнички брод што је  давно пловио морем и изненада потонуо на дно.
       Он жели да се огрије али  радијатори су хладни због ратних дејстава у његовом  граду. Због тога на ,,Титанику'' црта димњаке који би помогли да се стан загрије ако се наложи ватра кад купе шпорет и дрва.                                                                     
       Мајка примјети необичан цртеж свог четворогодишњака и тихо упита:
Што шараш татину књигу, сине?
Не шарам, само се гријем оловком . Лист је ионако празан.
Ма, немој... је ли то наш улаз у зграду? Допусти да погледам...
Не... Ово су спратови библиотеке. Оља, први... Бојка, други... Адам,
     трећи... и, Недо, четврти... И немају излаза, мама...
          Док гледа  сузних очију ту чудну грађевину, мати брижним гласом примјети  да је лијепо што је већ почео да броји. Милујући га дуго,дуго  по разбарушеној косици својом  озеблом руком, тужно закључи:
          - Значи, спратови ти долазе у стан па се играте  док те бака чува а ја
радим? 
          Син је пољуби у хладан образ и живахно узврати:
О, не, мама! Спратови се не играју. Они су веома тужни  од када се 
ноћу пуца. Плашљиви су као дјеца. А, ни један се не би провукао  кроз наша узана врата  Али,дођу ми понекад: Недо,Адам,Бојка и Оља,сви уплашени, промрзли,гладни... Играмо се као некад у вртићу, свега и свачега.Највише се крију у књигу коју  већ знам да читам.Чим се врате од мене,сваки другар постаје спрат кућне библиотеке док се поново не сретнемо.

 ( Записано по истинитој причи/цртежу из децембра 1994 године)




ВРАТИТЕ МИ МЕЦУ   

Преко прага стигло
Дигитално доба
Играчке  дјечије
Побјегле из соба.

Како да препознам
Вјештицу из бајке
Ако заборављам
И глас своје мајке?

Телефон ме буди...
С интернетом лијежем
Почињем да слутим
Што играчке бјеже.

Доста ми је свега!
Скидам се са мреже!
Вратите мог мецу,
Да спавам крај њега.

Диоптрија ми расте
Брзином свјетлости
Сад не видим ласте...
Шта ћу – кад порастем?

Доста ми је...  куку!
Чим загрлим мецу
Позивам на журку
Усамљену  дјецу! 
 


( Из збирке пјесама ,,Дијете у компјутеру'' 2о19 год.)

Издања

Ново