Биобиблиографија
КОЗИЋ ПРЕРАДОВИЋ, Стевка ( Горњи Карајзовци, БиХ, 6.1.1945) шесто је дијете оца Бранка и мајке Зорке. Псеудоним: Марија Сашић.
Школовала се од 1952 – 1964. Радила као економиста у привреди три деценије, а иза рата била помоћник директора у Дјечијем позоришту РС.
Пјесник, прозни и драмски писац за дјецу и одрасле, књижевни критичар, путописац... ЧланУдружења књижевника Југославије од 1979, данас Републике Српске.
Сарадник листова и часописа од 1961. Објавила тридесетак књига поезије и прозе. Већ 1964. г. награђена у Б.Луци за роман у рукопису,,Кључ нисам нашао''.
Превођена селективно на 16 језика почев од пјесме ,,Гост'' 197о. г. До сада је објавила два избора из поезије на српском , 4 на талијанском, есперанту, француском и чешком Касно, тек 1973. објављује прву збирку пјесама овјенчану Кочићевом наградом ( Друштво писаца БК).
Њено стваралаштво помно прати критика, уврштава у књиге есеја и студија:
М.Шиндић.З.Турјачанин,Р.Комар,С.Личина,М.Голијанин, Љ.Лукић итд. Књига прича ,,Знакови с неба''била у ужем избору за „Женско перо“ у Београду а збирка поезије„Зрно
Соли“ за награду „Скендер Куленовић“. Много награда добила за кратке приче.
Уврштена у 45 антологија прозе и поезије домаћих и страних аутора., те у лектиру, од 2оо3. и студијске програме за дјечију књижевност од 2о15.год.
Значајније награде добила за књиге и допринос развоју културе: ,,Веселин
Маслеша'', ,, Шушњар,'' Кочићево перо,,, Драгојло Дудић '' Песнички крчаг
Слово Кочићу, Кључ Модрог града, Пјесма над пјесмама, ,,Зија Диздаревић'' УКРС / Књига године'' и повеље : Карађорђевић , Св. Сава,Сарај. дана поезије...
Двије драме: ,,Реванш'' и ,,Стринина дјеца' ' наградио на анон. југ. конкурсу и откупио за извођење Радио Сарајево неких осамдесетих г. прошлог вијека...
БИБЛИОГРАФИЈА
,,Прамен стрела'', песме,1973.
,,Везена јабука'' пјесме,1978.
,,La cena del re'' с Прерадовићем, 1982. Напуљ ,
,,Све је земља'' поезија, 1984.
,,Пад Неполеона'' приче, 1985. Тузла,
,,Додир душе''. Пјесме, Струга, 1986.
,,Луч времена'' пјесме, 1991.
,,Пут за Ису' Београд, ' пјесме, 1994.
,,Кип свјетлости'' /сонетни вијенац П.Кочићу/ 1997.
,,Била сам љубичица'' , хаику, у помен Десанки, 1998.
Pjesme/Poemoj 2ooo. коаутор,
,,Жива брава'' избор проф.др Миљко Шиндић, 2ооо.
,, На небо касним'' пјесме, Београд 2ооо.
,, Знакови с неба'' приче, 2оо1.
,,Између двије невјере/ Inter du melfidos'' 2оо3.
,,Granum salis / Зрно соли'' поезија, 2оо3. ,
,,Паметна планета'' (поезија за дјецу) 2оо5.
,,Сњежне крпице'' хаику, 2оо6.
,,Безвремен цвијет'' хаику 2оо6.
,,Сунчева лектира'' (поезија за дјецу) 2оо8.
,,Бисерни дворац'' (приче за дјецу) 2оо8.
,,Вијек љубави',' пјесме, 2оо8.
,, Вијек љубави/ Siecle d' amоur'' пјесме,
,,Музика воде'' (хаику) 2о11.
,, Žena ptak/Жена птица'' pjesme, 2o13.
,, Два неба'' поезија 2o13.
,,Папирни кључеви'' избор. 2о13
,,Давид и Клара''.2o14./2о15.
,,Глас Андрићграда'' поезија – два издања ) 2о16.
,,Мјесечев зрачак'' (хаику ) 2о17.
,,Дијете у компјутеру'' 2о19.
„Покрадени путник“, 2022.
Одјеци
С ПТИЧИЈЕГ РАСКРШЋА
Мене је
С птичијег раскршћа
Дубока ријека носила
Ја сам се
Мртва пробудила
Из шаша и огледала
Летењем
Још опчињена
С раскршћа роним до дна
Мјерим самртно протицање
Босне
Из два времена
Раскршће птичије је горе
Никада у муљу доље
ТАЧКА МРАМОРA
(Филипу ВИШЊИЋУ)
С ивице гробља
до невид – мора
Највиша тачка
црног мрамора
Усред макова
Србију гледа
Гдје ли је Вук
како изгледа
( Нису нас Филипу
макови звали
Вишњића потомци
походе сами )
Седамнаест пјесни
пјевуше селице
Гусле версају
латице у свице
Круни се поље
пламени мак
Тачка мрамора
јечити знак
Нису нас Филипу
вјетови звали
Учитељу пјесници
олазе сами )
Водом Босута
коса му расута....
Пој му промукли
опци развукли
а нове троношце
растови клече...
У класалом зрњу
ијекови јече
Слободан цвијет
охрлио гробљу
А из Босне свијет
јећа на сеобу...
Нису нас вјерни
увари звали
Претку потомци
олазе сами)
У свом Вишњићеву
л е п о м селу Грк -
јетар одушевљен
ао се у трк...
Из буна прадавних
опсенарских зора
Слетјела је душа
у тачку мрамора
( Посјета гробу с групом учесника
1. Интернационалних песничких
сусрета у Моровићу, 21/ 22 мај 2017 )
ПОЗДРАВИ ДЕСАНКУ
( Зорици Турјачанин )
1.
Боре без лица...сањива старица
Не воли што жути..
Удише печати зеленило лира
Ријетко се љути...
мјера је вриједности
ђачких лектира
Тражи адресу! У журби
Збуни ме, ( не од хира).
У децембру о књизи пише:
Ово је лијек дјеци немира
Лепршаво, негдје сувише...
За крај рече: ти нећеш моћи
с брда у град...
бијели се покров
јед и јад... нећеш по цичи
за рукопис доћи...
знам то... ја сам доктор...
( мобилни испуни смијех )
Ћао!Љубим ти очи...
Ја теби љубим мамино име...
Она се није бојала зиме...
И у Београду сам зебљичава била
А сада.. ледим се,буквално, мила...
Ко зна кад ће сунце у Крајину доћи
Мени, можда, никад!
А ја сам своје завршила.
2.
Побјегла бригама
животним, у село
Остајеш у књигама!
Касним на опијело...
Задњи комад пута
Не ситниш кораке
Из бајке – црквице
Носе те до раке...
Збогом, докторице!
Поздрави Десанку
Од пјесничког пара
Из људске улице
11/14. фебруар 2о19, на Козари
МАЧ У КАМЕН
( Миленку Јефтићу)
Немак у чам!
рекао би Јефто
(зачуђен открићем)
наопако, знам
Укопан окупан
у Врбасу наг
жив – и сад...
Наталне карте броји
Од када црн постоји
Кад острвље у води расте
Огледалом цвркућу ласте
Југ се пресели на сјевер
Мач - Кастелу, на ревер
Из мача сад стијену вуку
Док сунце твоје небо пије
Ко археолог Бања Луку!
КЊИГА
(Адаму Пуслојићу)
,,Тесламентарно''
Срби знаменити
С корица ме збуњују
Стварно...
Окато тјеме живо
У струјно коло Тесле...
Ваздушасто свјетлеће ткиво
Па дарак такнути не смијем
Носим у Бањалуку
Нов- новцат сајам ријечи
Све док луди не оздраве
Србе ће књига да лијечи
У Српској и у Србији
Тесламентарно
И стварно!
Београдски сајам књига, 26.1о.2о19.
ДО ТРГА СПАСА
Венеција нам данас
Из мутних огледала
капије затвара
Не може небо
С птицом на рамену
Шкакљива дјевојчица
од Светог Марка
до Трга Спаса
нешто чека
Потопљеног стаса
уплашена ноћу
оптимиста дању
нада се и чека
Птицу да полети
у лику човјека
Бога непоткупљивог
да је избави
или до Трга Спаса
Венеција чека
сламчицу љубави
у молитвама мога
и твога гласа
Бања Лука,
17/18 новембар 2о19.
О ЉУБАВИ И...
(Стојнићима:
Зекији и Вељи)
Она о љубави ништа не зна
Корона мушка - ковид бена!
Заслугом њеном данас
Минуше муж и жена...
Да смрт буде мање зла
Ко тушиврат та корона
Скупа их болом опхрва
А између њина два одра
Никога нема, осим Бога
Не да близу ни до гроба
жалосног трофеја свога
Да не оду у вирусном муку
уздахну раштимана виолина,
севдахом оживи Бањалуку
Из Стојнића љубав засвира
(Април,2о2о)
У ГРАДУ ПЕРОНА
Добоју -
С грешне добојске Тврђаве
Сви моји преци дижу главе
Мртви да виде зулум воде
У вријеме мајске непогоде.
И док вода прве спратове носи
Голуб на крову људски пркоси.
Добој,раскош пусте младости
Дави се, ко човјек. Ај, жалости!
Три матице изравнале улице:
Босна Спреча и ријека трећа.
Нигдје обала за спас народа!
Убица: слап кишног прољећа.
У паклу, ко да запјева: Хаај, гига!
Бранков Асим знану севдалинку?
Добој се данима извлачи из глиба...
Мртве нико не одвози на клинику.
(2о14)
П.С.
Данас оно бепче једва спасено са балкона
Води трудницу за руку, као Божић Бата!
Међу смиреним ријекама, у Граду перона
На тргу мази маму чекајући да роди брата.
Мај,2о2о.
За дјецу
ЧЕТИРИ СПРАТА БИБЛИОТЕКЕ
Први: ОЉА
Други: БОЈКА
Трећи: АДАМ
Четврти: НЕДО
То су спратови зграде ,,Титаник'' на цртежу Аниног унука.
Степенасти спратови нису раздвојени зидовима, а уска вишеспратница има раван кров са два димњака и тендом на врху.Један димњак је на средини крова, други стоји са стране.Оба су празни као дједова стара лула, без дима. Та зграда нема инсталације за ложење ватре али има централно гријање које не ради. Димњаци су као цуцле – варалице – по дјечаковим ријечима.
На ком спрату је дјечак који цртежом пише своју прву причу ,,Четири спрата библиотеке'' ? Та згради ,кад нема струје, личи на путнички брод што је давно пловио морем и изненада потонуо на дно.
Он жели да се огрије али радијатори су хладни због ратних дејстава у његовом граду. Због тога на ,,Титанику'' црта димњаке који би помогли да се стан загрије ако се наложи ватра кад купе шпорет и дрва.
Мајка примјети необичан цртеж свог четворогодишњака и тихо упита:
Што шараш татину књигу, сине?
Не шарам, само се гријем оловком . Лист је ионако празан.
Ма, немој... је ли то наш улаз у зграду? Допусти да погледам...
Не... Ово су спратови библиотеке. Оља, први... Бојка, други... Адам,
трећи... и, Недо, четврти... И немају излаза, мама...
Док гледа сузних очију ту чудну грађевину, мати брижним гласом примјети да је лијепо што је већ почео да броји. Милујући га дуго,дуго по разбарушеној косици својом озеблом руком, тужно закључи:
- Значи, спратови ти долазе у стан па се играте док те бака чува а ја
радим?
Син је пољуби у хладан образ и живахно узврати:
О, не, мама! Спратови се не играју. Они су веома тужни од када се
ноћу пуца. Плашљиви су као дјеца. А, ни један се не би провукао кроз наша узана врата Али,дођу ми понекад: Недо,Адам,Бојка и Оља,сви уплашени, промрзли,гладни... Играмо се као некад у вртићу, свега и свачега.Највише се крију у књигу коју већ знам да читам.Чим се врате од мене,сваки другар постаје спрат кућне библиотеке док се поново не сретнемо.
( Записано по истинитој причи/цртежу из децембра 1994 године)
ВРАТИТЕ МИ МЕЦУ
Преко прага стигло
Дигитално доба
Играчке дјечије
Побјегле из соба.
Како да препознам
Вјештицу из бајке
Ако заборављам
И глас своје мајке?
Телефон ме буди...
С интернетом лијежем
Почињем да слутим
Што играчке бјеже.
Доста ми је свега!
Скидам се са мреже!
Вратите мог мецу,
Да спавам крај њега.
Диоптрија ми расте
Брзином свјетлости
Сад не видим ласте...
Шта ћу – кад порастем?
Доста ми је... куку!
Чим загрлим мецу
Позивам на журку
Усамљену дјецу!
( Из збирке пјесама ,,Дијете у компјутеру'' 2о19 год.)