Преводи

Одјеци

ВОДИЧ КРОЗ РАЗУМАН ЖИВОТ

Нашла сам водич кроз разуман живот

нешто као течност за избјељивање савјести

добила и пуне руке лишћа

које не попушта пред вјетром

и љепило за фиксирање оног непослушног

Нема много људи које бих спасила

своје равнодушности

водич каже да је то лакши пут повратка себи

избијели исцијели и стани пред празну плочу

без сувишног текста настављаш даље

Разуман живот налаже

да умјерено мислиш радиш причаш

садржајно са мало објашњења

мени су каишеви на опанцима

попуцали прије рођења

у разумном животу

требала бих да пришијем нове

да будем достојан донор

прљавог веша женске линије

женској линији којој се надам

На почетку разумног живота

написала сам ново име

звучи као истина.

 

ЛУТКЕ КОЈЕ СУ НЕДАВНО ПОСТАЛЕ Д‌ЈЕЧАЦИ

Пожари су протутњали кроз долину дрвених лутака

које су недавно постале дјечаци

Грдим их у себи јер су добили још једно лице

пепео тог грубог ткива разносе аватари

као сјемење непознатог кактуса

Живим све њихове приче

прстен по прстен слажу се око мог врата

под кожом осјећам убоде оштрог зрневља крви

осавили су ми заковано слово испод језика

да се саплићем о њега

И ово љето се натопило цијелом деценијом отрова

дрвене лутка које су недавно постале д‌јечаци

затежу праћке према небу јер они воле

чипкасате мреже пукотина на облацима које немају лик

праштају сунцу врелину и помор дрвећа

тијело  не треба такву кожу

Док их посматрам трује ме радост

да ћу свједочити њиховој рањивости

при првом сусрету са дјевојчицама

које лове у чипкасте мреже мутне баре њихових мисли.

 

ПОСЉЕДИЦЕ НЕПОТРЕБНЕ ЛИТЕРАТУРЕ

Никада нисам имала мегаломанске жеље

прије мене су многи д‌јечаци протрчали испод дуге

и сада су они моје најбоље пријатељице

на обронцима њиховог Евереста

нећемо се срести

они знају за моје постојање

степеницу од мога тијела

Бестидан однос према себи

посљедица је непотребне литературе

нико ми то није рекао

али знам да сви тако мисле

И кад емигрирам међу неке друге зидове

не може ме лако здробити њихова близина

моје жеље су величине ораха

израслог у башти моје мајке

оне расту и под њеном кожом

мени их даје тек толико да трајемо

То што немам мегаломанске жеље

даје ми право да мислим

да у недостатку великих апетита

мала глад сасвим пристојно егзистира.

 

У ЛОШИМ ОСТАЈАЊИМА БЛИЖИ СМО СМРТИ

Скоро сваког минхенског јутра

чујем звук точкова кофера око зграде

Утискује ми се редовно мисао

да сам вјечито на неком транзиту

кад утихне унутрашња јурњава

она изван не јењава

Занесењак у мени је убијеђен

да смо судбински задесили ову планету

да је свако од нас боље мјесто њој

него она нама

туђе кривице се лакше грле него властите

због тога си боље мјесто

због тога си уточиште

Вјечити ђак мисли

да мета која трчи надмудрује стријелу

а кад оба ућуте звук кофера у покрету

у мени више не покреће лавину туге

Преплака сам давно непостојеће одласке

неостварене идеје неусидрене одлуке

лош поредак ствари

преспавала јутра у којима смо се растајали

Људи путују да избјегу прерано старење

и то је једино објашњење које признајем

у лошим остајањима ближи смо смрти

Учиш јер је добро знати нешто о другима,

тако сазнајемо понешто и о себи

најтужније је било сазнање о лошим остајањима

Можда у Минхену јаче чујем точкове кофера

можда ме неправедно прогањају ликови 

тужних усамљених обећаних неком бољем животу

али и од среће се на исти начин бјежи

Неко је јутрос загребао стопала потребом

да мијења сценариј свог живота

да изгуби неког да би нашао себе

да заволи живот више од његовог смисла.

 

ДУБОРЕЗИ 

Загледана у облике на шољи испијене кафе

видим да исте креира небо под налетом вјетра

облак се излио у моју кафу јутрос

то је прва мисао која ме затекла 

И ови снови од прошле ноћи

помало ми личе на намргођена лица

сасушен комад сијена који се котрља пустињом

јер је у велике кофере масовних путника све стало

све што би зауставило његову разиграност

Пустињу у облаку сновима јутарњој кафи

оставља тријежњење након допинга

овд‌је више нема за шта да се умире

а и умирјети је лакше

ако посљедње ријечи иговараш на туђем језику

У прогониоцима који мијењају облике

јасно видим карту за један смијер

возача аутобуса са киселим осмијехом који говори

да нема разлога за сузе

прећутао је да се лакше плаче на туђем језику

а ја сам знала да нигјде облаци ни снови

не остављају овакве дуборезе

као пред прагом куће у којој више никог нема.

 

СТАНОВНИЦИ НЕЧИТКОГ СВИЈЕТА

(Лутање кроз Ид)

Пољубићу те у образ

пљуни на длан

и избриши пољубац

обиљежава те пролазник

кроз нечитко написани свијет

Гладај у плачне суморне дане

жртвовање лишћа

поновљеној јесени

избриши псовке

коњанике што посијаше

плодно зрње варварства

пожели умртвљени

ход мета

да изгубе своје ништа

прије врелих

оловних додира

У задњем чину

дахом заледи конопце

успаваних марионета

 

ЕГО ГОВОРИ

(Лутање кроз Ид)

У огледалу те видим

гледајући себе

онда угледам

руке других људи

и огледало се разбије

моје очи се напуне

ситним мрвицама стакла

од којих сузе муте

јасну слику и погледа на свијет

То се често дешава

често мијењам огледала

али никако да промијеним

одраз у огледалу

 

ЕВОЛУЦИЈА

(Круг декорисаног времена)

Проциједила сам те

кроз жуте убрусе

лажне хероине

прокријумчарила

загонетке писма

кроз кратер

нагомилане самоће

...Заклела се на

ћутање човјечанству

о томе

како је настао

мајмун од човјека.

 

ОСМИЈЕХ

(Круг декорисаног времена)

Кашље у теби

здрав разум

панцир на

мом лицу

трпи испљуван отров

романтику у капима

заједљиву квачицу

у углу усана

... Џокеров осмијех покорава

чврсту зидину музе.

Издања

Ново