Поштовани пријатељи,

Тужног срца обавјештавамо све чланове Удружења књижевника Републике Српске да је јуче, 27. августа, у 89-ој години преминуо један од оснивача нашег Удружења, академик и члан првог сазива Сената Републике Српске, проф. др Војислав Максимовић.

Проф. др Максимовић је дао свој огроман допринос критичком утемељењу књижевности Републике Српске, а као професор задужио генерације студената сарајевског Универзитета до рата у БиХ, а потом и студенте Универзитета у Источном Сарајеву.

Удружење књижевника Републике Српске неће заборавити његову несебичну помоћ приликом оснивања Удружења књижевника Српске 31. 10. 1993. године на Јахорини, као ни стално подршну нашем мирнодопском раду и дјеловању до данас.

Сахрана професора Војислава Максимовића ће се одржати  на гробљу у Јошаници код Фоче у суботу, 31. августа у 12 сати.

Упућујемо најискреније саучешће ожалошћеној породици, пријатељима и члановима академске заједнице!

Нека почива у миру наш драги члан и пријатељ, проф. др Војислав Максимовић!

За Управу Удружења књижевника Републике Српске,

Предраг Бјелошевић, предсједник

БИОГРАФИЈА

Aкадемик проф. др Војислав Максимовић ро­ђен је 4. августа 1935. у Цвилину (Јо­ша­ни­ца у Старој Херцеговини), у тадашњој Зетској ба­но­ви­­ни Краљевине Југославије. Основну школу учио је у Цви­­­лину и Устиколини (1945–1947), а Нижу реал­ну гим­назију завршио је у Фочи (1950). Вишу гим­на­зи­ју учио је у Фо­чи, Бео­гра­ду и Сарајеву, гдје је у Дру­гој мушкој гим­назији 1955. положио велику ма­туру. Школске 1955/56. започео је студије ју­госло­вен­ске књи­­жев­нос­ти и српскохрватског је­зи­ка на Фи­ло­зоф­ском фа­к­ул­тету у Београду, а за­вр­шио 1960. на Фи­­­ло­зофском фа­кул­тету у Сарајеву. Након за­вршет­ка сту­дија, ра­дио је у Фочи и кратко у Го­раж­ду. Био је ди­рек­тор Радничког универзитета, про­фесор у центру за образовање пре­ду­зећа „Маглић” и у Учитељској шко­ли, главни и одговорни уредник ли­сто­ва „Дринске новости” (Горажде) и „Маг­лић” (Фоча) и ди­рек­тор Народне би­блио­теке у Фочи. У то вријеме био је одборник општинске скупштине у Фочи и сре­ске скупштине у Сарајеву и пос­ла­ник у Просвјетно-кул­тур­ном већу Са­везне скупштине у Београду. Био је главни и одговорни уредник часописа „Мостови”. Године 1969. у Сарајеву је почео да ради као аси­стент у Инсти­туту за изучавање југословенске књижевности на Фи­ло­зоф­ском фа­кул­тету. На истом факултету одбранио је, 1975. године, докторску ди­сер­та­цију о жи­воту и раду Јована Кршића (1898–1941), а након тога је изабран за до­цен­та на Одсјеку за општу књижевност и библиотекарство. Предавао је најприје предмет Библиографија и истраживачке методе, а он­да и Југо­сло­вен­ске књи­жевности и Европски класични роман. Затим је иза­бран за ван­ред­ног, а у јесен 1984. и за редовног професора. На позив Фи­лолошког фа­кул­тета у Бео­граду, од школске 1980/81. до 1983/84. године пре­давао је пред­мет Библио­графија на Катедри за библиотекарство и ин­форматику, а од 1984/85. године предмет Југо­словенска књи­жев­ност и српскохрватски језик на Универ­зитету „Јан Амос Коменски” у Бра­тислави. У септембру 1992. иза­бран је за ре­­ктора тек осно­ваног Универзитета у Српском Са­ра­јеву, са сједи­штем на Палама, и ту дужност обављао је до 15. априла 2000. године. Пензионисан је у октобру 2003. године. Сенат Уни­вер­зитета у Источном Сарајеву изабрао га је, 2009. го­дине, за свог пр­вог професора емеритуса. У оквиру магистарских и ма­стер студија на Фи­ло­зофском факултету на Палама наставио је да предаје предмет Теорија, методе и тех­ни­ка научноистраживачког рада.

Добио је низ признања и награда, од којих се издвајају: Шес­то­ап­рилска награда града Сарајева (1971), награда града Пљеваља (1971), из­да­вач­ког предузећа „Свјетлост”, Сарајево (1972), Двадесетседмојулска награда СРБиХ (1981), награда Фондације „Дра­гојло Дудић” у Београду (1990), на­града „Лаза Костић” у Новом Саду (1995) и награда „Владимир Ћоровић” у Гацку (2003). Године 1975. од­ли­ко­ван је Орденом братства и јединства са сре­­брним ви­јен­цем. За истакнуту друш­твену и политичку активност 1990–1994. од­ли­ко­ван је Орденом Републике Српске на ленти (1994) и Орденом Не­­ма­њића (1996). Био је посланик Народне скупштине БиХ (1990–1992) и Народне скупштине РС (1991–2000) и предсједник Скуп­штине Срп­ског Са­рајева (1994–1996). За до­пи­сног члана Академије наука и умјет­ности Ре­пуб­ли­ке Српске изабран је 27. јуна 1997, а за редовног 21. јуна 2004. го­дине. Од 2002. члан је Ме­ђу­на­род­не академије хуманитарних и при­род­них наука у Мо­скви.

Са групом српских интелектуалаца, на Видовдан 1990. у Сарајеву, обно­вио је Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета” и био његов пред­­сједник до 2001. године. Сада је почасни предсједник и члан Главног од­­бо­ра. У оквиру тог рада, поред осталог, покренуо је „Просвјетино књи­жев­­но коло”, објавио библиографију радова и хронику тог друштва и при­ре­­дио Календаре Просвјете од 1993. до 2013. године.

Веома је обимна библиографија његових новинских, публицистичких, књи­­­жев­них, стручних и научних радова. Самостално об­јав­ље­не књиге: Ви­ђење Бо­сне, Пљевља 1970, Pljevlja, 1971²; За­во­диш­та, Сара­јево 1971; Nekada i sada, Sarajevo 1973; Белата птица, Скопје 1974; Од уста до уста, Сарајево 1977; Jovan Kršić – život i književnokritički rad, Sarajevo 1977; Neka presudi vri­jeme, Sarajevo 1978; Ispred svog doba, Sa­ra­je­vo 1980; I namjerno i uzgredno, Plje­v­lja 1981; Zavodišta. Kako je ubijen cvrčak, Sarajevo 1984; Мотиви и фор­ме, Сара­је­во 1986/87; Предјели, Сарајево 1987; Основе теорије биб­лио­гра­фије, са при­м­јерима, Београд 1987, допу­ње­но издање Српско Сара­јево 2003²; Простори и појаве, Тузла 1989; У вре­ме­ну срп­ског буђења, Сарајево 1991; Пу­­то­писна и мемоарска литература, Са­рајево 1991; Понешто, Бања Лука – Београд 1995, 1997²; Вук и сљедбеници, Срб­иње 1997; Старина и савре­ме­ност, (Огледи и говори о српској ис­торији, кул­тури и судбини), Београд 1999; Поднебља, Ср­би­ње 1998; Ста­ри српски писци, Пале 2000; Васо Пела­гић (1838–1899), Срп­ско Сара­је­во – Бања Лука 2001; Биб­лио­гра­фија дру­штва „Просвјета” 1902–2002, Српско Са­рајево 2002; Митрополит Сава Ко­­са­новић 1839–1903, Српско Сарајево 2003; Српско просвјетно и култ­ур­но друштво „Прос­вјета” 1902–2002, Српско Сарајево 2002; Будна браћа, Источ­но Сарајево 2005; Поводи и разлози. Књижевни огледи и чланци, Ба­ња Лука 2005; До дана данашњег, Београд 2008; Хроника нове „Просвјете” 1990–2010, Пале 2010; Библиографски и сродни огледи, Источно Сарајево 2012; Зимски сан, Ба­ња Лука 2012; Научни путокази : теорија, методи и техника научноистраживачког рада, Пале 2014; Погледи свједока и учесника : двадесет и пет година нове "Просвјете" : 1990-2015, Пале 2016; Збогом Аустријо!, Бања Лука-Београд 2017; Јеврејске књижевне теме, Бања Лука 2017; Стазе и кругови, Панчево 2017; Тмине и ведрине, Београд 2019; Нојево племе, Пале 2019; Између сумрака и сванућа, Пале 2023.

Књижевни жири 59. Koчићевог збора, који је радио у саставу Ранко Рисојевић, члан, Предраг Бјелошевић, члан, и Душко Певуља, предсједник, једногласно је донио одлуку да Кочићева награда за 2024. годину, а коју додјељује Град Бања Лука, припадне пјеснику Матији Бећковићу.

О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е

Опширније...