7. МЕЂУНАРОДНИ КЊИЖЕВНИ СУСРЕТИ  ̶  БАЊА ЛУКА 2022.
НАГРАДА „ОТВОРЕНА КЊИГА“

Жири Удружења књижевника РС, у саставу: Ранко Рисојевић, предсједник и чланови Предраг Бјелошевић и Берислав Благојевић на свом састанку 14. 6. 2022. године донио је једногласну одлуку да се овогодишња међународна награда Удружења књижевника Републике Српске за укупно књижевно дјело додијели мађарском писцу Иштвану Турцију.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЖИРИЈА

Мађарски пјесник, прозаиста, есејиста, драмски писац, преводилац, антологичар, издавач, Иштван Турци (Turczi, István – 17. 10. 1957. године) дипломирао је на Мађарско-енглеско-финској катедри Универзитета Етвош Лоранд гдје је и докторирао. Оснивач је и главни уредник литерарног часописа „Парнасуш“ (Parnasszus). До сада је објавио 21 збирки поезије, 7 романа, те 11 драма и игроказа. Од добијених награда посебно се истичу: Награда „Атила Јожеф“, Почасни доктор литературе World Academy of Arts and Culture, Награда Prima primissima, Орден Мађарске официрски крст, румунска награда Еминеску.
Иштван Турци данас се убраја међу истакнуте мађарске и европске пјеснике. Његова поезија је у сржи живота, у времену, у човјеку у том времену, у свим свакодневним напредовањима и посртањима. Он је „као крик између две секире“ (Празнина), али и истовремено суштина своје собе, свог коначишта, одакле, као са узвишеног мјеста, гледа свијет, гледа небеса, све гледа, да би у све то унио своје биће као биће пјесме, или биће пјесме као своје биће. Као poeta doctus, Турци познаје светску и мађарску поезију изнутра и извана. За њега ту нема непознатих ствари. Али, не пјева овдје само знање, него, прије свега, осјећање крхкости нашег свијета у којем живимо и који је наш једини дом.
Турци је пјесник тишине и празнине које савременог човјека прате од дјетињства, ма шта и ма како радио. То је његова осјећајност коју готово генерацијски ствара и носи. Управо о томе написао је поговор мађарски критичар Балаш Канташ, о једној од најуспјешнијих књига овог аутора, о поеми „Празнина“.

„Празнина, заступа и преноси свеопште вредности, што се тиче могућности интерпретирања невероватно богато, без сумње је значајно дело како мађарске тако и средњеевропске поезије. Елегија која метафорички 24 сата обрађује, позива читаоца на дубоко филозофско-душевно-поетичко путовање, током којег човек може да се приближи како свету који га окружује, његовој парадоксалној празнини и целовитости, тако и самој себи, властитој празнини и целовитости. Само од нас, читалаца, зависи да ли ћемо пратити песника на пут речи са дубоким значењем.“ (Балаш Канташ)
Велика мађарска поезија оличена у славним именима од Адија и Петефија до Ференца Јухаса и његове генерације, које је код нас изванредно превводио Данило Киш, огледају се и у поезији Иштвана Турција. Он у овој поеми и помиње своје велике претходнике. Та њихова величина истовремено га подстиче на стварање али и контролише као невидљиви унутрашњи цензор. Наравно, Иштван Турци већ и својом биографијом говори да је он свјетски пјесник и да ствара оно што је Гете крстио као свјетска књижевност. .
Овдје бисмо додали и одређену сличност структуре ове поеме са чувеним квартетима Т. С. Елиота. У оба случаја имамо четири музичка ставка кроз која се сагледава људски живот. Балаш ту музичку страну види како четвороставачну симфонију, што је такође прихватљиво. Први став: a prima vista, Други став: sostenuto, Трећи став: capriccioso, Четврти став: con moto. Значајно је то послије толико година, да се понови како би се поновило вријеме, које је тако битно у Турцијевој поеми. Као сви значајни пјесници, Турци нас увлачи у своје ткање, стрпљиво, полако, награђујући читаочеву стрпљивост отварањем унутрашњег свијета пјесме. Као и живот, ту се не бира само оно што је добро, или што је лоше, у двадесет и четири часа, колико пратимо пјеснички субјект, стао је живот у цјелини. Управо тај унутрашњи свијет који се најављује често сасвим обичним, баналним свакодневним ритуалима, показује своје богатство. Ту су крешенда ипак повезана са љубављу као најснажнијим животним мотивом. Двадесет и четири сата „Празнине“, изванредне елегичне поеме потврђује да награда која је додијељена њеном аутору, Иштвану Турцију, долази у праве руке. Чињеница да је он већ свјетски познат и награђиван пјесник само нас још увјерава да награда иде у праве руке.

7TH INTERNATIONAL LITERARY ENCOUNTERS – BANJA LUKA 2022
„OPEN BOOK“ AWARD

The Jury of the Writers Association of RS consisting of its president Ranko Risojevic, and its members – Predrag Bjelosevic and Berislav Blagojevic, on a meeting held on June 14, 2022, decided unanimously that this year’s international award of the Writers Association of Republic of Srpska for the overall literary oeuvre is to be awarded to a Hungarian writer Istvan Turczi.

JURY’S EXPOSITION

Hungarian poet, prose writer, essayist, playwright, translator, anthologist, publisher, Istvan Turczi (Turczi, István - October 17, 1957) graduated from the Hungarian-English-Finnish Department of Etvos Lorand University where he also received his doctorate. He is the founder and editor-in-chief of the literary magazine “Parnasszus”. So far, he has published 21 collections of poetry, 7 novels, and 11 dramas and plays. Among the awards received, the following should be emphasized: “Attila Joseph” Award, the Honorary Doctorate of Literature of the World Academy of Arts and Culture, the Prima Primissima Award, Officer's Cross of the Hungarian Order of Merit, and a Romanian “Mihai Eminescu” Award.
Today, Istvan Turczi is one of the most prominent Hungarian and European poets. His poetry is in the essence of life, in time, in a man within that time, in all daily advances and stuggerings. He is "like a scream between two axes" (Emptiness), but at the same time he is the essence of his room, his lodgings, from where, as from a sublime place, he looks upon the world, looks at the heavens, looks at everything, in order to bring his own being as being of a poem, or the being of the poem as his own being into all of that. As a poet doctus, Turczi knows both world poetry and Hungarian poetry, inside and out. There are no unknown things to him. But it is not only knowledge that poeticizes here, but, above all, a sense of fragility of the world we live in and which is our only home.
Turczi is a poet of silence and emptiness that have accompanied a modern man since childhood, no matter what or how one did. It is his sensibility that he creates and carries for almost a generation. This is exactly what the Hungarian critic Balazs Kantas wrote about one of the most successful books by this author, the long poem "Emptiness".
"Emptiness", advocates and transmits universal values, as far as the possibility of interpretation is concerned, it is incredibly rich, and it is undoubtedly a significant work of both Hungarian and Central European poetry. The elegy, which metaphorically deals with 24 hours, invites the readers to a deep philosophical-spiritual-poetic journey, during which people can get closer to the world surrounding them, their paradoxical emptiness and wholeness, as well as to themselves, their own emptiness and wholeness. It is up to us, the readers, whether we will follow the poet on the path of words with deep meanings. (Balazs Kantas)
The great Hungarian poetry embodied in famous names from Ady and Petofi to Ferenc Juhasz and his generation, which was in our language extraordinarily translated by Danilo Kis, is also reflected in the poetry of Istvan Turczi. He himself mentions his great predecessors in this poem. Their greatness at the same time encourages him to create, but also, as an invisible internal censor, controls him. Of course, Istvan Turczi already states in his biography that he is a world poet and that he creates what Goethe baptized as world literature.
We would also add a certain similarity in the structure of this poem with the famous quartets of T. S. Eliot. In both cases, we have four musical pieeces through which human life is viewed. Balazs observes this musical side as a four-part symphony, which is also acceptable. The first movement: a prima vista, the second movement: sostenuto, the third movement: capriccioso, the fourth movement: con moto. It is significant after so many years, to repeat it in order to repeat time, which is so important in Turczi's poem. Like all remarkable poets, Turczi draws us into his weaving, patiently, slowly, rewarding the reader’s patience by opening up the inner world of the poem. Like in life, also in this poem, not only what is good or what is bad, that is chosen, but in twenty-four hours, as far as we follow the poetic subject, life as a whole is placed. It is this inner world, often announced by quite ordinary, banal everyday rituals, that shows its richness. Here, however, crescendos are associated with love as the strongest motive in life. Twenty-four hours of "Emptiness", an extraordinary elegiac poem, confirms that the award given to its author, Istvan Turczi, is well deserved. The fact that he is already a world-famous and award-winning poet convinces us even more that the award goes to the right hands.