Књига која је добила награду „Ђуро Дамјановић“ за 2020. годину је збирка пјесама „Заједно, са зидовима“ Предрага Бјелошевића, која је, према оцјени жирија, садржајно, стилски и поетски најцјеловитија и најзначајнија књига, међу онима које су ушле у конкуренцију за ову награду. У најужи избор ушле су и сљедеће књиге: збирка прича „Монумент“ Берислава Благојевића и збирке пјесама „Збогом Алкиноја“ Радмила В. Радовановића и „Свевидећи мрак“ Марка Миловановића Маруна. Одлучујући о књизи која ће бити овјенчана наградом, жири је, на крају, одлучивао између Бјелошевићеве и Благојевићеве књиге јер се оне издвајају својом поетичношћу, употребом стилско-изражајних средстава и књижевно-умјетничким садржајем. На крају, жири је једногласно одлучио да збирка пјесама „Заједно, са зидовима“ Предрага Бјелошевића, додјељивањем награде „Ђуро Дамјановић“, буде и на овај начин освјетљена и истакнута у нашој књижевној јавности.

            Приликом просуђивања и одлучивања, жири се руководио искључиво књижевно-теоријским принципима, садржајем, употребом језика и одликама које су културног, издавачког и умјетничко значаја. Имајући у виду да је одлука донесена једногласно и да није било издвојених мишљења, за избор поетски најпотпуније књиге, у постојећој конкуренцији, јасно је да нису имали значаја никакви изванкњижевни разлози. Дакле, жири је расуђивао и одлучивао, аутономно и непристрасно, искључиво о књигама које су испуњавале услове конкурса, не узимајући у обзир име аутора.

            Књига „Заједно, са зидовима“ Предрага Бјелошевића, на формалном плану, обухвата пет циклуса са једном издвојеном, завршном, четверодијелном пјесмом, као шестим циклусом. С обзиром да су одређене пјесме датиране, може се закључити да је ова књига настајала у периоду од непуне три деценије, а то потврђује и њена богата садржајност, разуђеност тема и мотива. Згуснутост пјесничких слика, употреба изражајних средстава и стилско обликовање стиха, чини ову збирку цјеловитом, хармоничном и јединстевном у ауторовом књижевном опусу као и у нашој савременој књижевности.

            На тематско-мотивском плану, карактеристичност ове књиге се огледа и у томе што она обухвата импозантно подручје, почевши од Републике Српске, Босне и Херцеговине, Србије, Грчке, Бугарске, Њемачке, Турске, Русије, а посебно се издвајају градови и мјеста као што су Бања Лука, Мостар, Сарајево, Котор, Сићево, Чортановци, Софија, Ефес, Франкфурт, Москва, те сибирски градови Томск, Абакан, Омск и друга мјеста и подручја. Лирски субјект је у активном односу са наведеним подручјима, градовима и мотивима који карактеришу нацију, културу и одређено поднебље. И на овај начин, Бјелошевић успјешно гради свесловенски, универзални, космополитски пјеснички свијет у коме успоставља препознатљиве односе са модерним књижевним поетикама и традицијама, издижући се изнад географског и културолошког микросвијета и тиме поезији даје садржајнији, полисемантички значај.

            У збирци пјесама „Заједно, са зидовима“, пјесник је интертекстуално повезан са истакнутим словенским и свјетским пјесницима, а то је маркирано навођењем њихових имена, цитирањем стихова, наслова пјесама и књига. Бјелошевић, на суптилан пјеснички начин, своју поезију профилише и оплемењује са другим пјесницима и њиховим поетикама, као што су: Лаза Костић, Алекса Шантић, Петар Кочић, Ђуро Дамјановић, Васко Попа, Бранко Миљковић, Драган Колунџија, Никола Гузијан, Стеван Тонтић, Давид Албахари, Збигњев Херберт, Славче Маленов, Јордан Плевнеш, Марин Сореску, Велимир Хлебњиков, Бела Ахмадулина, Булат Окуџава, Хенри Џејмс, Хорхе Луис Борхес... Ту је читава галерија изузетних пјесника српске и других словенских националних књижевности. Успостављајући корелацију са истакнутим пјесничким свјетовима, кореспондирајући са разним поетикама и пјесничким насљеђем, Бјелошевић веома вјешто, на борхесовски начин, издиже своју поезију изван националних оквира и уводи је у окриље репрезентативне свјетске литературе.

            У збирци „Заједно, са зидовима“, Бјелошевић надограђује свој књижевни језик, употребљавајући пјесничке поступке и изражајна средства којима постиже упечатљиву сугестивност, те асоцијативним сликама дочарава стваралачки амбијент, подстиче епматију, покреће поистовјећивање са лирским субјектом, буди племените емоције и читаоца доводи у стање усхићеног естетског доживљаја. За разлику од својих раније књига, у збирци „Заједно, са зидовима“, Бјелошевић остварује непосреднији однос са читаоцем: његова поезија обилује суптилношћу, језгровитошћу, вишезначношћу и богатством употребе пјесничког исказа. Посебно се издвајају изузетне пјесме у којима доминира иронија, сарказам и гротеска као што су нпр. пјесме: „Право на говор“, „Улица Гримових бајки“, „Човјек или пас, на степеницама спознаје“, „Мрак, пријесто“, „Молим мрак“ и друге. У саркастичном тону, хуморно и помало јуродиво, у пјесми „Критичарима пјесме“, Бјелошевић полемише са читаоцем „у вријеме комплексних метафора“ и исказује своју поетику која интертекстуално коренспондира са поетикама истакнутих пјесника, наводи, цитира или упућује на њихову књижевност, али и надограђује свој пјеснички свијет, оплемењен књижевним наслијеђем.

            Збирка пјесама „Заједно, са зидовима“ Предрага Бјелошевића једна је од најзначајнијих пјесничких књига објављених у Републици Српској, и на укупном српском говорном подручју, која садржи аутентичне, цјеловите и хармонично написане пјесме антологијског карактера.

Жири за додјелу награде:

Горан Шаула, предсједник

Златко Јурић, члан

Данијел Гатарић, члан