НИСТЕ ВИ УБИЛИ МЕНЕ

 

                              Душко Трифуновић

 

Убили сте само моју љубав,

ослободили ме, на пораз сам пристала,

сада идем чвршћим корацима.

 

О како је љубав крхка, несигурна,

љубав се завршава, живот траје.

 

О нека мене за углед и за спрдњу,

кога бисте слиједили, кад само себе

сте имали, самороди, накот псећи:

смјели нисте ни бити ни побјећи.

 

Дабогда вам, драговићи, највећи

непријатељ била ја; тако ћете увијек

бити побједници, а зна се шта

с побједником бива.

 

Мајка је увијек на страни поражених.

 

Животни пут Даре Секулић, од рођења па до смрти, могао би се окарактерисати као пут вјечног прогнаника у своме. Рођена 1930. у Кордунском Љесковцу (Краљевина Југославија, Кордун), већ 1942. остаје без свог огњишта и родитеља које убијају усташе Независне државе Хрватске. Послије рата одраста по Домовима за сирочад мијењајући мјеста боравка у више градова тадашње Републике Хрватске (Рујевац на Банији, Сплит, Карловац, Загреб, Сисак), да би се 1953. године настанила у Сарајеву гдје до 1992. године објављује бројне књиге поезије и стиче највише мјесто у свијету босанскохерцеговачке и југословенске књижевне елите. Добитник је многих књижевних награда и признања међу којима: „Златне стурне, 1972; „Змајеве награде, 1997, „Печата вароши сремскокарловачке“, 2002; „Кочићевог пера“, 2009; награде „Козарских сусрета“, 2010, Алекса Шантић 2012; а била је и први је добитник награде „Саво Мркаљ“.

Своју личну и породичну трагедију дубоко носи у себи и у пјесмама, пјевајући своју тугу као болну опомену посрнулом човјечанству.

За вријеме ратног вихора у БиХ као прогнаник из Сарајева од 1992. године потуца се са троје унучади у Новом Саду (Дјечије село код Сремске Каменице), и на Косову гдје јој животно уточиште даје друга српска хероина, пјесникиња Даринка Јеврић. Никада није заборавила петогодишње гостопримство које јој је указала варош Власотинце на југу Србије гдје пише књигу “Брат мој, Тесла”.

2002. године власти у Сарајеву враћају јој стан. У њему ће провести остатак живота, повучено, без жеље да активно учествује у јавном животу, одлази тек на понеко књижевно вече, најчешће у организацији Културног центра и ЛУТФЕСТА у Источном Сарајеву, или на уручење неке значајне књижевне награде.

ФОРУМ ТЕАТАР и Завод за уџбенике и наставна средства Републике Српске из Источног Сарајева 2005. године снимили су документарни филм о животу Даре Секулић, а по њеном сценарију.

Дара Секулић, по повратку из прогонства, није била члан ниједног удружења књижевника у БиХ. Остаће да живи у нашем сјећању и својим књигама као истински пјесник и примјер поносног, достојанственог човјека.

Нека почива у миру! Вјечна јој слава и хвала!

 

Предраг Бјелошевић