Дејан Коловић је рођен 1977. године. Први дио живота је провео у Илијашу, свом родном граду, гдје је завршио гимназију. Након рата је с породицом дошао у Сребреницу, гдје и данас живи. Прво запослење добија у РТВ Сребреница, гдје је радио пет година као новинар. Један период је био и главни и одговорни уредник РТВ Сребреница. Дао је допринос осавремењавању ове установе тако што је иницирао увођење модерних технологија и процедура у продукцијски процес телевизијског и радијског програма. Касније је радио и у другим редакцијама у БиХ. Био је дописник Радија Слободна Европа из Сребренице, а за овај медиј је радио и у сарајевској редакцији као уредник јутарњег информативног програма. Новинарску каријеру је завршио у редакцији Удружења Пријатељи Сребренице, гдје је радио неколико година и био аутор бројних ТВ прилога, репортажа и документарних садржаја, емитованих на великим ТВ станицама у БиХ и иностранству.
Увијек је његовао љубав према писаној ријечи. Испрва је, као дјечак, почео да одлази у библиотеку у свом родном граду и да чита разноврсну литературу. Касније почиње и да пише, што је кулминирало настанком блога који је писао петнаест година и који је био један од најпосјећенијих блогова у БиХ. За то вријеме је објавио неколико стотина текстова.
Коловић је, због болести, пензионисан у 42. години живота. Пише кратке приче и поезију, а до сада је објавио збирку кратких прича Кукавица и разудилничке приче, збирку поезије Лудост и љубав, као и радио-драму Он, живот и г-ђица Смрт. Од 2021. године именован је за секретара СПКД Просвјета ОО Сребреница. Као дио уредништва часописа за културу, књижевност и умјетност Сребрни вијенац дао је велики допринос у креирању садржаја и визуелног идентитета јединственог јавног гласила за културу на регији Бирач.
На VII Дринским књижевним сусретима 2023. године у Зворнику, за збирку Кукавица и разбудилничке приче награђен је Наградом за прву књигу.
- Објављене књиге (Проза и поезија)
- Лудост и љубав (збирка поезије), СПКД Просвјета ОО Сребреница, Сребреница, 2026. године, ISBN: 978-99976-815-3-9.
- Кукавица и разбудилничке приче (збирка кратких прича), Асоглас издаваштво и СПКД Просвјета, Зворник-Сребреница, 2024. године, ISBN: 978-99976-83-53-9.
- Изведена и објављена драмска дјела
- Он живот и госпођица Смрт (радио-драма).
Гласовне улоге: Дејан Коловић и Бранка Перић.
Режија и монтажа: Дејан Коловић
АРГУМЕНТИ
И мрак…
у пола дана.
И звук…
у мојој соби.
И људи…
којих нема.
И вријеме…
што мигољи.
И прасак…
који тиња.
И тачка…
у покрету.
И знање…
под кључем.
И радост…
И снага…
И резултат…
И крај!
ПУТНИК
Дани све краћи,
ноћи све дуже.
На његовом небу
орлови круже.
Отровни ручак
мишеви служе.
Груди га боле
док гута руже.
Уморни путник
кроз живот пуже.
РОК УПОТРЕБЕ
Чувати на хладном;
у души ми врело.
Тешко ли је срцу јадном.
То је мојих руку дјело.
Конзервирам осјећања,
да их спасим, да их чувам.
Архивирам обећања.
Опрезан сам – и у јогурт дувам.
Устанем, па опет паднем.
Све превише компликујем.
Знам да треба да застанем,
одговорно потписујем.
Драга, бјежи од мене
путем своје судбине!
Потрошио сам резерве
љубави из конзерве.
АНТИМАТЕРИЈА
Материјализујем те жељама,
савршено несавршену,
на животној равни вишедимензиону,
као струна елементарну,
као поље моје јаке силе,
оваквом мени неопходну,
моју божју честицу.
Дајеш ми масу,
како бих осјетио себе
и гравитацију,
што привлачи ме кад си у пролазу,
и пружа ми прилику да и ја
одем у висине
и сагорим као метеор
са жељом, једином.
Можда смо у прошлом животу нешто били.
Љубавници?
Пословни партнери?
Можда смо имали уговорени брак и били заједно!
Можда смо имали среће,
као што је у овом немамо.
Овдје си направљена од
антиматерије.
Ако ти приђем, ако ми приђеш,
да се поништимо.
ДА ЈЕ ОВДЈЕ
У још једном граду
тражим твој поглед.
Очекујем га свуда,
ту иза угла, у кафани, у парку иза живе ограде.
Као баксузник срећи, надам му се.
У бару ме гледају:
– Шта ти тражиш овдје? Јеси л’ залуто?
Ћелава тетоважа за шанком с цигаром на усни
и изборани руж у мрежастим хулахопкама
кажу да не залазиш на оваква мјеста.
– Тражи је даље,
крени својим путем,
погледај на неком срећнијем мјесту;
да је била овдје, ваздух би бљештао,
да је овдје свраћала – одмах би знао.
И крећем даље,
послушам савјет.
Осјећам ваздух, тражим назнаку
твог мириса, твог бљеска, твоје харизме.
Не губим наду, тражим те.
Можда те сретнем у сљедећем граду.
ПАУК МИШО
У шумарак уранила зима.
Због хладноће ни мухе не лете.
Досјети се стари зврндов Сима:
паук Мишо – тај нам зна да плете.
Наста граја због Симиног плана.
Очас посла направи се рој.
Мека вуна бјеше тема главна.
Свак ће добит топли џемпер свој.
Мала Анка сва сија од среће.
Мени џемпер, капа, рукавице…
и шал један; немам ништа прече.
Можда нешто да заштитим лице.
Брзо, дјецо, брзо жива била;
право Миши, још времена има.
Баш је хладно, протегните крила.
Спасени смо – викао је Сима.
Мухе журно скупише колону.
Преко шуме одлетјеше Миши.
Непозвани, упркос бонтону.
Рекоше му, брзо, Мишо, пиши.
Слуша Мишо, не вјерује срећи.
Мухе углас наручују робу.
Може л’ Мишо бити срећник већи?
Прекосутра дођите на пробу!
Одмах паук почео да плете
мухоловку, омиљену мрежу.
Све мушице биће лаке мете.
Нахватаће себи храну свјежу.
Плео Мишо; дугачак задатак.
Плео мрежу, али забадава.
Грану сунце, обасја шумарак.
Оста с кратких свих осам рукава.