Преминуо проф. др Војислав Максимовић
Поштовани пријатељи,
Тужног срца обавјештавамо све чланове Удружења књижевника Републике Српске да је јуче, 27. августа, у 89-ој години преминуо један од оснивача нашег Удружења, академик и члан првог сазива Сената Републике Српске, проф. др Војислав Максимовић.
Проф. др Максимовић је дао свој огроман допринос критичком утемељењу књижевности Републике Српске, а као професор задужио генерације студената сарајевског Универзитета до рата у БиХ, а потом и студенте Универзитета у Источном Сарајеву.
Удружење књижевника Републике Српске неће заборавити његову несебичну помоћ приликом оснивања Удружења књижевника Српске 31. 10. 1993. године на Јахорини, као ни стално подршну нашем мирнодопском раду и дјеловању до данас.
Сахрана професора Војислава Максимовића ће се одржати на гробљу у Јошаници код Фоче у суботу, 31. августа у 12 сати.
Упућујемо најискреније саучешће ожалошћеној породици, пријатељима и члановима академске заједнице!
Нека почива у миру наш драги члан и пријатељ, проф. др Војислав Максимовић!
За Управу Удружења књижевника Републике Српске,
Предраг Бјелошевић, предсједник
БИОГРАФИЈА
Aкадемик проф. др Војислав Максимовић рођен је 4. августа 1935. у Цвилину (Јошаница у Старој Херцеговини), у тадашњој Зетској бановини Краљевине Југославије. Основну школу учио је у Цвилину и Устиколини (1945–1947), а Нижу реалну гимназију завршио је у Фочи (1950). Вишу гимназију учио је у Фочи, Београду и Сарајеву, гдје је у Другој мушкој гимназији 1955. положио велику матуру. Школске 1955/56. започео је студије југословенске књижевности и српскохрватског језика на Филозофском факултету у Београду, а завршио 1960. на Филозофском факултету у Сарајеву. Након завршетка студија, радио је у Фочи и кратко у Горажду. Био је директор Радничког универзитета, професор у центру за образовање предузећа „Маглић” и у Учитељској школи, главни и одговорни уредник листова „Дринске новости” (Горажде) и „Маглић” (Фоча) и директор Народне библиотеке у Фочи. У то вријеме био је одборник општинске скупштине у Фочи и среске скупштине у Сарајеву и посланик у Просвјетно-културном већу Савезне скупштине у Београду. Био је главни и одговорни уредник часописа „Мостови”. Године 1969. у Сарајеву је почео да ради као асистент у Институту за изучавање југословенске књижевности на Филозофском факултету. На истом факултету одбранио је, 1975. године, докторску дисертацију о животу и раду Јована Кршића (1898–1941), а након тога је изабран за доцента на Одсјеку за општу књижевност и библиотекарство. Предавао је најприје предмет Библиографија и истраживачке методе, а онда и Југословенске књижевности и Европски класични роман. Затим је изабран за ванредног, а у јесен 1984. и за редовног професора. На позив Филолошког факултета у Београду, од школске 1980/81. до 1983/84. године предавао је предмет Библиографија на Катедри за библиотекарство и информатику, а од 1984/85. године предмет Југословенска књижевност и српскохрватски језик на Универзитету „Јан Амос Коменски” у Братислави. У септембру 1992. изабран је за ректора тек основаног Универзитета у Српском Сарајеву, са сједиштем на Палама, и ту дужност обављао је до 15. априла 2000. године. Пензионисан је у октобру 2003. године. Сенат Универзитета у Источном Сарајеву изабрао га је, 2009. године, за свог првог професора емеритуса. У оквиру магистарских и мастер студија на Филозофском факултету на Палама наставио је да предаје предмет Теорија, методе и техника научноистраживачког рада.
Добио је низ признања и награда, од којих се издвајају: Шестоаприлска награда града Сарајева (1971), награда града Пљеваља (1971), издавачког предузећа „Свјетлост”, Сарајево (1972), Двадесетседмојулска награда СРБиХ (1981), награда Фондације „Драгојло Дудић” у Београду (1990), награда „Лаза Костић” у Новом Саду (1995) и награда „Владимир Ћоровић” у Гацку (2003). Године 1975. одликован је Орденом братства и јединства са сребрним вијенцем. За истакнуту друштвену и политичку активност 1990–1994. одликован је Орденом Републике Српске на ленти (1994) и Орденом Немањића (1996). Био је посланик Народне скупштине БиХ (1990–1992) и Народне скупштине РС (1991–2000) и предсједник Скупштине Српског Сарајева (1994–1996). За дописног члана Академије наука и умјетности Републике Српске изабран је 27. јуна 1997, а за редовног 21. јуна 2004. године. Од 2002. члан је Међународне академије хуманитарних и природних наука у Москви.
Са групом српских интелектуалаца, на Видовдан 1990. у Сарајеву, обновио је Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета” и био његов предсједник до 2001. године. Сада је почасни предсједник и члан Главног одбора. У оквиру тог рада, поред осталог, покренуо је „Просвјетино књижевно коло”, објавио библиографију радова и хронику тог друштва и приредио Календаре Просвјете од 1993. до 2013. године.
Веома је обимна библиографија његових новинских, публицистичких, књижевних, стручних и научних радова. Самостално објављене књиге: Виђење Босне, Пљевља 1970, Pljevlja, 19712; Заводишта, Сарајево 1971; Nekada i sada, Sarajevo 1973; Белата птица, Скопје 1974; Од уста до уста, Сарајево 1977; Jovan Kršić – život i književnokritički rad, Sarajevo 1977; Neka presudi vrijeme, Sarajevo 1978; Ispred svog doba, Sarajevo 1980; I namjerno i uzgredno, Pljevlja 1981; Zavodišta. Kako je ubijen cvrčak, Sarajevo 1984; Мотиви и форме, Сарајево 1986/87; Предјели, Сарајево 1987; Основе теорије библиографије, са примјерима, Београд 1987, допуњено издање Српско Сарајево 20032; Простори и појаве, Тузла 1989; У времену српског буђења, Сарајево 1991; Путописна и мемоарска литература, Сарајево 1991; Понешто, Бања Лука – Београд 1995, 19972; Вук и сљедбеници, Србиње 1997; Старина и савременост, (Огледи и говори о српској историји, култури и судбини), Београд 1999; Поднебља, Србиње 1998; Стари српски писци, Пале 2000; Васо Пелагић (1838–1899), Српско Сарајево – Бања Лука 2001; Библиографија друштва „Просвјета” 1902–2002, Српско Сарајево 2002; Митрополит Сава Косановић 1839–1903, Српско Сарајево 2003; Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета” 1902–2002, Српско Сарајево 2002; Будна браћа, Источно Сарајево 2005; Поводи и разлози. Књижевни огледи и чланци, Бања Лука 2005; До дана данашњег, Београд 2008; Хроника нове „Просвјете” 1990–2010, Пале 2010; Библиографски и сродни огледи, Источно Сарајево 2012; Зимски сан, Бања Лука 2012; Научни путокази : теорија, методи и техника научноистраживачког рада, Пале 2014; Погледи свједока и учесника : двадесет и пет година нове "Просвјете" : 1990-2015, Пале 2016; Збогом Аустријо!, Бања Лука-Београд 2017; Јеврејске књижевне теме, Бања Лука 2017; Стазе и кругови, Панчево 2017; Тмине и ведрине, Београд 2019; Нојево племе, Пале 2019; Између сумрака и сванућа, Пале 2023.