Жири Удружења књижевника Републике Српске, у саставу: Ранко Рисојевић, предсједник и чланови Предраг Бјелошевић и Зоран Костић, књижевници и преводиоци на свом састанку одржаном у просторији Удружења, 02. 02. 2024. године донио је једногласну одлуку да се Међународна награда за превођење поезије „Коља Мићевић“ додијели Ристи Василевском за укупно преводилачко дјело.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

На расписани конкурс Удружења њижевника Републике Српске који је био отворен до 25. јануара 2024. године, за додјелу Међународне награде за превођење поезије „Коља Мићевић“ са неког страног језика на српски језик или са српског на друге језике, пристигло је осам пријава од којих је жири у ужи избор издвојио приспјеле књиге тројице угледних преводилаца:

1. Ристо Василевски: Приједлог за животно преводилачко дјело са апострофирањем објављених књига у 2023. години, антологијских избора књига и превода поезије са македонског језика на српски језик угледних македонских пјесника: „Рисови извештаји“, Славета Ђорђа Димоског, „Песма палимпсест“ Велета Смилевског и „Трећи камен“ Христе Петреског, као и превода антологијског избора поезије српског пјесника Душана Стојковића „Сневомрак“ на македонски језик, АРКА, Смедерево-Скопље, 2023.

2. Ален Бешић: „Дивљи ирис“, Луис Глик, превод поезије са енглеског, Контраст издаваштво, Београд, 2023.

3. Бранко Анђић: „Незаборавна материја“, Росарио Кастиљанос; превод поезије са шпанског језика, Албатрос Плус, Београд, 2023.

Цијенећи деценијски преводилачки рад академика Ристе Василевског, у широком преводилачком дијапазону са више словенских језика, а посебно значај пјесничких превода са српског на македонски и обрнуто, чиме је задужио културу оба народа приближивши им поезију десетине понајбољих савремених српских и македонских пјесника; жири је донио једногласну одлуку, да се Међународна награда за превођење поезије „Коља Мићевић“ за 2023. годину додијели управо њему, и то за цјелокупно преводилачко дјело.

Додјељујући награду за превођење поезије „Коља Мићевић“, по други пут, жири жели да истакне изузетан препјев Алена Бешића, књиге поезије „Дивљи ирис“ америчке нобеловке Луис Глик, као и превод Бранка Анђића, угледне мексичке пјесникиње из друге половине 20. вијека, Росарио Кастиљанос, која се код нас готово по први пут појављује као пјесничко име.

Ристо Василевски (Наколец, Преспа, Македонија, 1943) – је академик, пјесник, преводилац, есејиста, књижевни критичар, писац за дјецу, антологичар, издавач. Пише на македонском и српском језику.

Дејла су му преведена на више од тридесет страних језика; заступљен је у више од триста педесет антологија и избора савременог македонског, српског, југословенског, европског и свјетског пјесништва.

Сачинио је и објавио више од осамдесет избора поезије и прозе других аутора, а са македонског на српски и обратно, као и са више других страних језика на српски и македонски језик, превео је и објавио више од двјеста двадесет пјесничких, прозних, драмских и есејистичких дјела. И готово да нема његовог превода на коме се књижевна критика није задржавала, истичући његово велико преводилачко умијеће.

За савремену српску књижевност изузетно је важна јединствена библиотека „Логос – Српски венац”, коју је Василевски покренуо у ИК „Арка” и у којој је до сада сачинио и на македонски језик превео антологијске изборе 34 савремена српска пјесника, међу којима: Миодрага Павловића, Матију Бећковића, Љубомира Симовића, Стевана Тонтића, Мирослава Тодоровића, Братислава Милановића, Адама Пуслојића, Виту Марковића, Душка Новаковића и друге.

Током 2023. године Василевски је са македонског на српски језик сачинио и превео/препјевао обимне антологијске изборе поезије (од по 350-60 страница) тројице савремених македонских пјесника: „Рисови извештаји” Славета Ђорђа Димоског, „Песма палимпсест” Велета Смилевског и „Трећи камен” Христа Петреског, а са српског на мекдонски језик препевао је књигу „Сневомрак” Душана Стојковића.

Иначе, Василевски је приредио и објавио дванаест значајних пјесничких антологија.

Добитник је више од педесет значајних домаћих и међународних књижевних награда и признања.

Члан је Македонске академије наука и умјетности; Академије словенских књижевности и умјетности (Варна, Бугарска) – чији је главни координатор за све српскојезичке средине; Руске академије књижевности; Интернационалне академије „Михај Еминеску” (Крајова, Румунија); Интернационалне академије „Леополд Седар Сенгор” (Милано, Италија); Међународне академије књижевности и умјетности Украјине; Међународне асоцијације писаца (Рига, Летонија); Друштва писаца Македоније, Удружења књижевника Србије и Удружења књижевних преводилаца Србије.

Међународна награда за превођење поезије „Коља Мићевић“ се састоји од повеље, барељефа лика Коље Мићевића (рад академског вајара Стијепе Гаврића из Сарајева) и новчаног дијела.

Уручење друге по реду међународне награде за превођење поезије „Коља Мићевић“ (прва додјељена преводиоцу Бисерки Рајчић) биће уприличено на рођендан Коље Мићевића 15. фебруара.

Жири:

Ранко Рисојевић, предсједник

Предраг Бјелошевић, члан

Зоран Костић, члан