Жири Удружења књижевника Републике Српске, у саставу: Ранко Рисојевић, предсједник и чланови Предраг Бјелошевић и Берислав Благојевић на свом састанку 30. 9. 2023. године донио је једногласну одлуку да се овогодишња међународна награда Удружења књижевника РС „Отворена књига“ додијели румунском пјеснику Јону Деаконескуу из Крајове.

Уручење награде биће уприличено 19. 10. у 12 часова у Банском двору, а у оквиру 8. Међународних књижевних сусрета – Бања Лука 2023.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Јон Деаконеску (с. Тг. Логрешти, округ Горж, 1947) је угледни румунски песник, преводилац, есејиста, књижевни критичар, универзитетски професор. Основну школу завршио је у родном селу, а Лицеј „Тудор Аргези“ у Крајови. Завршио је студије француског језика и књижевности на Филолошком факултету у Букурешту и студије на Правном факултету Универзитета у Крајови. Радио је као лектор румунског језика на универзитетима у Скопљу, Новом Саду и Београду. Од 1994. председник је Међународне академије „Михај Еминеску“ чији су оснивачи, поред осталих, добитници Нобелове награде: А. Боске, Е. Сингвинети, М. Морина, Џ. Асталош, Е. де Андраде, Ч. Милош и Воле Сојинка. Оснивач је издавачке куће Европа. Учесник је многих песничких, књижевних и научних скупова у Румунији и иностранству...

Од 1981. године до данас објавио је пјесничке књиге: Апарат за фотографисање душе, Јаши; Посуда од слане; Крик сећања; Вечност тренутка; Граматика случаја; Вечерња звезда; Пустињски врт; Рана мрака; Северчев век; Велико буђе-ње; Непотребни одјек; Песме; Празник губитка; Нада; Светлосна крила и др.; романе: Искушења и Гардеробер; антологије: Поезија и људскост; Антологија савремене европске поезије; Антологија светског универзалног песништва и др.; теоријске и есејистичке књиге: Реторика огледала; Реторика; Грчко и латинско говорништво; Археологија читања; Критичка прожимања; Општа реторика; Теорија међународних односа; Културна укрштања; Политички лимб и дискурс; Pawer and Globalization; The World as a Battle Field, Бунар у мислима; књиге интервјуа: Да сам се бацио у Сену (са Сиораном); Враћена сведочанства...

Уређивао је више часописа и едиција.

Заступљен је у више антологија румунског, балканског и свјетског пјесништва.

Његове књиге су превођене на више страних језика, а сам је преводио књиге са македонског, српског, француског, италијанског...

Добитник је значајних румунских и међународних награда и признања, међу којима су: Награда Савеза писаца Румуније – филијале у Крајови; Награда Друштва „Данте Алигијери“; „Б. Г. Палеолог“ Владе Румуније и Министарства културе и вера Румуније; „Михај Еминеску“; „Марин Сореску“, од румунских, и: Premio Litte-rario Ragusa“, Златна медаља „Лумина”; Il Vento della Pace. Omagio a Rafael Alberti; Pace-Fede-Progresso; Premio Internationale de Poesia „Umberto Masstroiani”; Premio Internationale Trieste Poesia; Wind of Peace i Certi- ficate of Appreciation, од иностраних.

Деаконеску је пјесник који у својим зрелим годинама и управо то изражава пјесмама у посљедњим збиркама, чији је избор објављен у издавачкој кући „Арка“, коју годинама води академик Ристо Василевски. Деаконеску је вежан за македонску пјесничку савременост, чест је гост пјесничких манифестација, а нарочито Струге. Баш на Струги он се зближио са више свјетских пјесника који су се изразили изузетно повољно о његовој поезија. Поговор за књигу „Посљедње крило“, објављену у „Ари“, написао је др Мићо Цвијетић.
„За некога ко се први пут сусреће са Јоном Деаконескуом, основни утисак је, након прочитане књиге „Последње крило“, да се ради о песнику који магијом речи и мисаоним ласерима суптилно обликује свој песнички свет и учинак. Исказује спектар осећања и поседује полифонију асоцијација и сугестивних значења, са повременим и снажним духовним и душевним одблесцима. Обликује песме једноставне фактуре и од бираних градивних елемената, у којима се све сучељава и прожима; сложени феномени човека и света, видљиво и слућено, овострано и онострано, стварност и метафизика имагинације, осећања и мисли. Све ово чини уз минимум песничке дескрипције и примену особене творачке геометрије. Он је песник једноставне синтаксе, пријемчивог и јасног песничког говора и однегованог стила, што је одраз равнотеже у његовом унутрашњем људском и песничком бићу.“

О поезији Јона Деаконескуа писали су значајни свјетски писци, нарочито француски. Занимљиво је да је о његовим раним пјесмама писао и Милован Ђилас. Ево једне његове реченице:

„Поезија господина Деаконескуа је веома битна, готово неуобичајена и са надреалистичним акцентима“.

Ево по једна реченица великих пјесника, који су били гости Струге, када и Јон Деаконеску.

„Јон Деаконеску је значајан румунски пјесник који се обраћа небеским и овоземаљским силама, и тај поступак има у виду човјека, његову чистоту и непорочност, уз праведност и вријеме.“

                                                                                               Ален Гинсберг

          „Поезија Јона Деаконескуа представаља историју једног Ега које жели да буде свуда, без престанка, нарочито у капи сузе.“

                                                                                             Ежен Гилвик

Кратког стиха, пјесме Деаконескуа дотичу се темељних егзинстенцијалних питања, садашњости у којој је сачувана прошлост и будућности која је већ ту и чека пјесника као што чека било које живо биће. Свака од тих пјесама остаје читаоцу дуго као подсјећање на његов властити живот. А то су били и остали темељни пјеснички дарови. Насљеђујући велику румунску поезију Јон Деаконеску води је новим путем који је у сагласју са његовим и нашим временом.